Odeljenje Zavičajna galerija

Odeljenje Zavičajna galerija

Zavičajna galerija je najmlađe odeljenje u Muzeju Grada Novog Sada. Nastala je 1963. godine u okviru Odeljenja za kulturnu istoriju, a status posebnog odeljenja u Muzeju dobila je 1978. godine. Formirana je sa zadatkom da prikuplja, čuva, proučava i izlaže dela iz oblasti likovne i primenjene umetnosti stvaralaca koji žive i rade u Novom Sadu. Vremenom, Zavičajna galerija se razvila u jednu od najboljih kolekcija novosadske umetnosti druge polovine dvadesetog veka, a danas njen fond broji više od 3300 dela likovne i primenjene umetnosti.

Raznovrstan umetnički fond podeljen je u tri zbirke. Po obimu je najveća zbirka dela likovne umetnosti koja sadrži ulja, tempere, crteže, akvarele, dela izvedena u različitim grafičkim tehnikama, zatim reljefe u gipsu, drvetu, bakru i skulpture u gipsu, terakoti, drvetu i bronzi. Zbirku dela primenjene umetnosti i dizajna čine radovi iz oblasti grafičkog dizajna koji se odnose na izradu plakata i likovnu opremu knjiga. U zbirci se nalaze i idejna rešenja za pozorišni i modni kostim, kao i manji broj umetnički obrađenih predemeta od drveta i metala i značajne zbirke keramoplastike i tapiserija. Rukovodeći se muzeološkim principima, sakupljana su i dela koja predstavljaju osnovu za buduće predstavljanje savremene umetnosti Novog Sada, pa je u okvir Zavičajne galerije uvrštena i zaostavština arhitekte Đorđa Tabakovića otkupljena 1981. godine, koju čine arhitektonski projekti, nacrti, skice, crteži, akvareli, fotografije, računi i poslovna prepiska.

Umetnički fond Zavičajne galerije uvećavan je otkupom od autora na izložbama, u ateljeima i iz privatnog vlasništva. Mnogi umetnici su, uz otkupljeno delo, poklonili još neki rad, pripremnu skicu ili idejno rešenje. Danas se u ovom odeljenju čuvaju radovi više od 150 autora. Među njima su dela Boška Petrovića, Jovana Soldatovića, Stevana Maksimovića, Jožefa Ača, Milete Vitorovića, Isidora Vrsajkova, Nikole Graovca, Milana Kerca, Miodraga Nedeljkovića, Milivoja Nikolajevića, Ankice Oprešnik, Dušana Milovanovića, Milana Ćirlića, Petra Ćurčića, Aleksandra Lakića, Ferenca Mauriča, Ljubomira Denkovića, Vere Zarić, Milana Stanojeva, Milana Uzelca, Dušana Todorovića i drugih renomiranih novosadskih umetnika, profesora na umetničkim školama i akademijama umetnosti i članova udruženja umetnika.

Veliki broj kapitalnih dela novosadskih umetnika u umetničkom fondu Zavičajne galerije predstavlja značajno svedočanstvo o genezi pojedinačnih umetničkih koncepcija, dostignućima pojedinih umetnika, kao i o celokupnom umetničkom stvaralaštvu u Novom Sadu u toku druge polovine prošlog veka.