Српски - Ћирилица

ГОСТУЈУЋА ИЗЛОЖБА - Паја Јовановић СЛИКЕ БАЛКАНА, аутора Петра Петровића

ГОСТУЈУЋА ИЗЛОЖБА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

Паја Јовановић
СЛИКЕ БАЛКАНА

аутора Петра Петровића, историчара уметности-вишег кустоса

Славу и популарност сликара људи и обичаја на Балкану Павле Паја Јовановић је стекао врло рано, не навршивши ни тридесету годину живота. До појаве младог и даровитог Јовановића, у српском сликарству новијег доба таквим успехом су се могли похвалити само појединци. Заправо, успех и углед који је великим и истрајним радом временом стекао на међународном и на домаћем плану, превазилазио је све до тада познате овдашње примере. Довољно је поменути да је био међу ретким српским сликарима који је рано, са свега двадесет и девет година постао члан Српске краљевске академије, да је међународна признања стицао у уметничким метрополама попут Беча, Лондона, Минхена и Париза, као и чињеницу да се данас његова дела са несмањеним успехом излажу и представљају како у свету, тако и код нас.

После доброг пријема на који је наишао са сликама Мачевање, Први час мачевања и Гуслар, Паја Јовановић наставља да ниже успехе наредним делима од којих су поједина заузела истакнуто место не само у његовом, него и у европском сликарству тог времена. Мотиве за њих је налазио у свакодневном животу обичних људи које је стретао на путовањима по Балакану - код Куча у Црној Гори, међу Србима и Арбанасима у околини Скадра, на Косову и Метохији, северној Албанији, итд. Скоро свако његово путовање је било испраћено новинским написима тог времена. Тако се зна да је поред целог Балкана, где је стизао чак и до појединих грчких острва, обишао и Далмацију, Босфор и Малу Азију, да би се посебно задржао у Египту и Мароку, и потом стигао чак до Кавказа. Када би завршио једну или неколико слика, већ је размишљао о новом путу и другој теми, а када је прикупио довољно грађе са путовања по Балкану, враћао се у свој атеље у Лондон, потом Минхен, Париз и на послетку у Беч, да детаљно и према свим правилима академске вештине наслика сцене, догађаје и људе са Балкана и прикаже их преко својих галериста тадашњој публици.

Сликајући жанр-сцене из живота људи Балкана и Оријента, Паја Јовановић је колико захваљујући несумњивом дару и великом раду, толико и пробуђеном интересовању Европе за Оријентом у XИX веку (а уже посматрано и за романтичну ослободилачку борбу балканских народа од Турака), брзо стекао много поклоника широм света. На његовим познатим жанр-сценама из живота балканских народа и историјским композицијама васпитавале су се генерације у прошлости, а неке се и данас васпитавају. Оне су најснажније одјекнуле у народу и пробудиле национална осећања управо у годинама кје су претходиле Балканским ратовима и Првом светском рату. У том погледу Паја Јовановић је био човек времена у коме је живео и стварао. Свестан да је тада припадао једном скромном броју међународно признатих српских сликара, прихватио је улогу уметника који је, равноправно са уметницима других националности у Аустро-Угарској монархији, оправдао етничку и културну самосвојност Срба.