Изложба: ИРИНЕЈ ЋИРИЋ, ЕПИСКОП БАЧКИ

Музеј града Новог Сада приређује изложбу о епископу бачком Иринеју Ћирићу, у сарадњи са Епархијом бачком, а поводом 60. годишњице од његове смрти. Аутор изложбе је мр Гордана Петковић, виши кустос историчар.

Живот и делатност епископа Иринеја, једног од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба, стицајем историјских околности нису у довољној мери познати научној, а ни широј културној јавности. Представљање његове личности на овај начин мали је допринос исправљању ове неправде.

›šИринеј (Иван) Ћирић рођен је 1884. у угледној породици у Сремским Карловцима, од оца Исидора, патријаршијског и народно-црквеног секретара, и мајке Евелина, рођ. Кречаревић. Школовао се у месту рођења, у Новом Саду, где је завршио гимназију (1902), у Русији, где је завршио московску Духовну академију (1906), а затим је студирао у Бечу на Филозофском факултету (група семитских језика). Докторирао је 1908.

Замонашио се у манастиру Хопово, пред Божић 1908, и у монаштву добио име Иринеј. Брзо је напредовао у монашким чиновима. Априла 1909. постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима, а у јесен исте године постао је, у звању доцента, професор Карловачке богословије. На основу објављених научних радова изабран је за ванредног професора ове школе (1913).

За епископа тимочког изабран је 1919. Радио је на духовној и на материјалној обнови Тимочке епархије. Ту је остао до новембра 1921. када је премештен у Бачку епархију, а свечано је устоличен  неколико месеци касније у Новом Саду (1922). Бачком епархијом управљао је 33 године, а поље рада било му је изузетно широко. Током 1927. боравио је у Поткарпатској Русији (Чехословачка), као изасланик СПЦ, обављајући мисију уређења тамошње Цркве, где су се унијати враћали у своју стару православну веру. Као један од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба био је ангажован у раду више међународних црквених покрета у којима је достојно представљао СПЦ.

Бавио се изучавањем црквеног појања, иконографијом и сликарством, преводио је, писао је поезију и белетристику. 

Током Другог светског рата, захваљујући епископовој иницијативи и ангажовању црквених општина спасено је из мађарског логора Шарвар и размештено по Епархији бачкој 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима. Његовом заслугом основана је и Епархијска (Дечја) болница у Новом Саду у којој су лечена деца оболела од туберкулозе у овом логору.

По завршетку рата епископ Иринеј је 17 месеци провео у кућном притвору. Умро је уочи Благовести 1955, а сахрањен је у новосадској Саборној цркви.

›šИзложбу ће отворити Његово преосвештенство Иринеј, епископ бачки.

Свечано отварање Изложбе биће у понедељак, 7. децембра у 19 часова, у Културном центру Новог Сада, Католичка порта 5.

Изложба ће бити постављена до 20. децембра 2015. године.